Interesovanje za posao agenta za posredovanje u prometu nepokretnosti raste istim intenzitetom kao i tržište nekretnina, pa je, u vremenima poput ovih, kada cene kvadrata vrtoglavo idu nagore, i zanimanje ljudi za ovaj posao sve veće.
Objašnjenje leži u činjenici da agenti, gotovo po pravilu, rade za proviziju koju dobijaju od matične agencije nakon uspešno obavljenog posla posredovanja, a iznos te provizije zavisi od naknade koju agencija naplati klijentu sa kojim je sklopila Ugovor o posredovanju. Iznos te agencijske naknade je oko dva odsto od vrednosti nepokretnosti. Pošto u Srbiju rastu cene kvadrata, to praktično znači da agent koji je uzeo proviziju za stan od 50 kvadrata, sada će dobiti veći iznos naknade za isti taj stan. Zato se zarada agenta, mada je agencija po zakonu dužna da je uvek isplaćuje, u praksi može kretati od nula do nekoliko hiljada evra, sve u zavisnosti od toga koliko je posla agent obavio, odnosno kolike su vrednosti nepokretnosti u čijem prometu je on posredovao.
Nemaju radno vreme
Zbog specifičnosti ovog zanimanja teško se i može govoriti o mesečnoj plati, kakvu prima većina zaposlenih u državi, jer agenti za posredovanje u prometu nepokretnosti, iako su po Zakonu o radu izjednačeni sa drugim zaposlenima, u praksi, pak, nemaju ni radno vreme, a ni obračun zarade nalik većini drugih ljudi.
– U najvećem broju agencija, agenti primaju zaradu po učinku, odnosno proviziju po obavljenom poslu. Dobijaju procenat od posredničke naknade koju je naplatila agencija od nalogodavca. U praksi postoji problem jer na osnovu Zakona o radu poslodavac, odnosno agencija za promet nekretnina, sa agentima može da zaključi samo ugovor o radu, odnosno da im isplati proviziju kao zaradu, uz plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa. Ugovor o radu nije adekvatan za ovu vrstu zanimanja, zbog toga što agent ne bira ovaj posao da bi imao stalno radno vreme i da bi radio za mesečnu zaradu, nego zbog toga što želi da bude plaćen po učinku. Tako je svuda u svetu, u najrazvijenijim svetskim ekonomijama, poput SAD-a, Velike Britanije, u zemljama EU, Japanu, ali i u zemljama u razvoju – kaže za sajt Poslovi infostud Nenad Đorđević, zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Srbije, Udruženja za trgovinu PKS.
Neophodne izmene zakona?
Ova Grupacija, zbog toga je i pokrenula inicijativu da se u zakonske propise unese odredba o Ugovoru o zastupanju u posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, za radno angažovanje agenata.
– Taj ugovor bi podrazumevao da agent dobija proviziju od posredničke naknade koju naplati agencija u kojoj je radno angažovan, za svaki realizovan ugovor o posredovanju koji je zaključio za račun te agencije. Na iznos provizije koja se isplati agentu bi se obračunavali porez i doprinosi – objašnjava Đorđević i dodaje da, zbog visokih iznosa poreza i doprinosa, odnosno zbog obaveze agencija da isplaćuju zaradu, postoje mnogi slučajevi da se zakon zaobilazi i izvrdavaju njegove odredbe, a sve bi to moglo da se reguliše izmenama zakona. Tako bi se smanjio rad na crno koji šteti i zaposlenima i samoj državi – kaže Đorđević.
Agencije se dovijaju na različite načine da bi svoje troškove smanjile, pa ima i onih koje agentu isplate platu koju on kasnije poslodavcu vrati, a umesto nje za posao koji obavi dobija dogovorenu proviziju. Ovo, kako saznajemo od agenata, nije jedini način na koji agencije pokušavaju da pronađu rupu u postojećim propisima, a sve zbog činjenice da ni na njih, ni na zaposlene agente, trenutni Zakon o radu ne deluje stimulišuće.
Sa druge strane, tržište nepokretnosti, ali i posredovanje u prometu nepokretnosti do pre jednu deceniju praktično su bili potpuno neuređeni, a agenti su svi radili na crno.
– Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti jeste doprineo da se situacija donekle sredi, donet je i Registar agencija i agenata koji imaju položen stručni ispit i time pravo da se bave ovim poslom, ali i dalje postoje različiti problemi. Jedan od njih je svakako problem zarada, odnosno poreza i doprinosa i to je razlog zbog kojeg na tržištu i dalje ima mnogo onih koji rade na crno – kaže Kaća Lazarević, agent sa višedecenijskim iskustvom i vlasnik agencije Kaća Lazarević nekretnine.
Registar posrednika vodi Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije i u tom registru trenutno je 1.450 agencija, odnosno više od 2.000 agenata zaposlenih u tim agencijama. Pojašnjenja radi, agenti za posredovanje moraju biti zaposleni u nekoj od registrovanih agencija i pritom moraju imati položen stručni ispit. Fizičkom licu je onemogućeno da se samostalno bavi posredovanjem, što znači da su agencije obično registrovane ili kao preduzenici ili kao privredna društva, a u proseku imaju dva zaposlena agenta, dok ne mali broj njih ima samo jednog agenta. Agent čijeg imena nema u registru na tržištu posluje ilegalno.
– Klijenti bi najpre trebalo da provere u Registru koji vodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunukacija i javno je dostupan na veb stranici ministarstva, agenciju i agenta koje žele da angažuju zbog toga što je upis u Registar posrednika osnov za legalno obavljanje delatnosti. Drugo, naša Grupacija je otišla i korak dalje, agenti koji su radno angažovani kod članova Grupacije imaju ID kartice na kojima osim imena, prezimena i fotografije agenta imate i podatke o agenciji, njenom broju u upisa Registar posrednika, ali i QR kod na poleđini ID kartice, čijim očitavanjem dolazite do podataka o agentu i agenciji u bazi podataka Privredne komore Srbije – objašnjava Đorđević uz napomenu da ID karticu imaju samo radno angažovani kod članova Grupacije koji su potpisali i primenjuju Kodeks poslovne etike posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti PKS, kao viši standard poslovne prakse od onog koji je propisan zakonom.
ID kartica je još jedan dokaz da agent koji je poseduje radi legalno i ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje ovog posla, ali to što je neko nema, ne znači da posao obavlja nelegalno, već da agencija u kojoj je zaposlen nije članica Grupacije PKS.
Polažu ispit pre komisijom
Niko sa kim smo razgovarali ne može tačno da kaže koliko je nelegalnih agencija ili agenata na tržištu, ali dobro upućeni sagovorici Poslova Infostud ističu da čak i registrovane agencije imaju, pored prijavljenih i registrovanih agenata, i one koji rade na upisa u Registar, odnosno bez licence, kako se to kolokvijalno naziva. Takvi slučajevi prijavljuju se Tržišnoj inspekciji, odnosno Inspekciji rada, koje često nemaju dovoljno ljudi ili kapaciteta da bi se ažurno i adekvatno borile protiv rada na crno u ovoj oblasti, kaže nam Kaća Lazarević.
– Sklapanje posla posredovanja sa nekim ko nije registrovan povlači sa sobom nemogućnost kasnije sudske zaštite, ukoliko nešto pođe po zlu – dodaje ona.
Zakon propisuje da agenti moraju imati barem srednju stručnu spremu, ali i da ovaj posao ne mogu obavljati ukoliko nisu položili stručni ispit, odnosno ukoliko nemaju takozvanu licencu. Polaganje organizuje nadležno Ministarstvo trgovine, ispit se polaže pred šestočlanom komisijom, a prema, Pravilniku o stručnom ispitu za posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti, sastoji se od pismenog i usmenog dela i podrazumeva poznavanje četiri oblasti: pravni okvir u vezi sa posredovanjem u prometu nepokretnosti, finansijski i poreski tretman, osnove prostornog planiranja i menaždmenta.
Jednom položen ispit i stečeno zvanje kasnije se ne obnavlja.
– Nažalost, jednom kada se ispit položi i dobije, da kažemo licenca, to se ne obnavlja, što je loše, jer ovaj posao podrazumeva stalno učenje i usavršavanje. Propisi se menjaju, situacija na tržištu se takođe menja i da bi agent zaista mogao to da radi stručno, mora stalno da uči – kaže Miroslav Cvetković, iz agencije Keller Williams Cvetković-Roškov. Naš sagovornik kaže da je pre dve godine i uzeo franšizu Keller Williams, jer pored doprinosa još većem poverenju klijenata u njihovu agenciju ova franšiza omogućava i stalnu obuku agenata i njihovo permanentno usavršavanje.
Radi se mnogo, ali se isplati
Govoreći o prednostima i manama posla agenta za nekretnine, naši sagovornici ističu da je to posao u kojem nema radnog vremena, odnosno u kome agent sam kreira i svoje vreme i svoju zaradu.
Sa jedne strane, to je posao u kojem nema striktnog radnog vremena, ali sa druge strane, to podrazumeva da nema ni vikenda, ni praznika, jer klijent je taj od koga zavisi vaše vreme. Ovo je posao u kojem imate priliku da upoznate mnogo ljudi, da steknete važne kontakte – kaže Kaća Lazarević, dok Cvetković napominje da posao agenta pruža mnogo mogućnosti ukoliko su ljudi spremni da budu posvećeni i da uče.
– Ovo je zanimanje za komunikativne ljude, za one koji su spremni da se usavršavaju, da rade mnogo, ali i da zarade prilično, ukoliko su posvećeni i uspešni. Agent može da zaradi i pet ili šest prosečnih mesečnih plata, ako je vredan, ako je stekao poverenje i poslodavca i klijenata i ako zna svoj posao. Važno je istaći činjenicu da se nekretnina kupuje ili prodaje jednom ili dva puta u životu i klijentu je zapravo potreban, ne posrednik, nego konsultant, u pravom smislu te reči. Zato agenti moraju biti konsultanti, a da bi to mogli, moraju dobro poznavati posao, prilike, propise, tržište… – kaže Cvetković.
Za uspeh u ovom poslu važno je poverenje klijenata, a iznos zarade zavisi od ličnih sposobnosti, angažovanja i inicijative samog agenta, kao i od agencije u kojoj je agent zaposlen, ali i od prilika na samom tržištu nepokretnosti, zaključuje Nenad Đorđević.
Izvor: https://poslovi.infostud.com
